U ovo tiho

avgustovsko jutro

kuda ja to hoću

ćega li se sećam

Sevojno, 17.08.1973.

ŠTA OSTAJE IZA OSTRELA

Zašume potočare reči
razbistre misao u meni
šapatom vetrova
dozivam jelene
noseći pod čelom
istinu istinom omeđenu
presipajući se u nešto iz ništa
pitam se
poznaje li me metak lutalica
lovac na jelene
brat moj - brata što ganja
dok veče zaklano
teče
korakom tek prohodalog deteta.

29.02.01994.

Lovokradica III

Budim se
Ne prepoznaješ tugu mi na licu
završilo se snivanje
ni traga od istine

Na livadi živpta
moj otkinuti dan
ljubi pitome jelene

Sama tumaram podnevima

Ni reka me više neće


21. 09. 1983.

Lovokradica II

Ne prepoznajem ludost srca

Noć kradem iz oka ti
pa bežim u nevid
u nesan
tajnom da te ljubim.

Ne prepoznajem ludost srca.

Tek u snu
u beličastoj igri slučajnosti
svoja sam
ne dam da mi ukradu
galaksiju stvarnosti
pa bežim
bosonoga
predgrađima
da čujem glas ti
dok miluje me tama

Tu si - u nestvaru
u nevidu
sa nadom da noć zabluda
pretočiš u jutro.

Molim te
jelene ne diraj
bojim se
razboleće se moja košuta.

Hladno je
vodom bih da se ogrnem
pa jurim rekama
ušće da pronađem svoje.

Lovokradica

                   

Naslonim se na krilo samoće

i ćutim.

Pod nogama kamen. 

Ne prepoznajem u jutru

dan što mi se smeje.

Gde rastu pitomi jeleni

ako je oko poilo za zveri.

Moć zabluda i miris neznana

berem dan nalik na jabuku

da bih noć sakrila od nemira.

Na izvorištu

u povoju istine

slutim besan.

U pesmi 

srce se rađa.

Molim te

ne diraj jelene

čuvaju noć

da mi ne pobegne

iz očinjeg vida.

21. 09.  1983.