Lovokradica

                   

Naslonim se na krilo samoće

i ćutim.

Pod nogama kamen. 

Ne prepoznajem u jutru

dan što mi se smeje.

Gde rastu pitomi jeleni

ako je oko poilo za zveri.

Moć zabluda i miris neznana

berem dan nalik na jabuku

da bih noć sakrila od nemira.

Na izvorištu

u povoju istine

slutim besan.

U pesmi 

srce se rađa.

Molim te

ne diraj jelene

čuvaju noć

da mi ne pobegne

iz očinjeg vida.

21. 09.  1983.