Leta 1981. godine, sa 26 godina, gledajući lepotu oko sebe, na Šaponjiča livadi kraj Sjeničkog jezera nastala je ova pesma

Na livadi razigrani konji

noć koja traje

tupo bez mesečine

negde u nemiru

susrešćemo se

ti koji si ja

i ja koja sam ti

Nema buđenja

jer ni san nas ne stiže.

Zorom

gladna od žeđi

dižem se

i mislim na novu noć

na novo biđenje.

Pripadam ti Zemljo

lepotom dok se nudiš

reko, jutra moga,

gde su moji konji

razuzdani ždrepci

livada zelenih!
Vodo!

Miris zanosa!

Divlja lepoto!

31. 07. 1981.